Bojan Krivokapić

Bojan

KRITIKA: Zoran Janković – Kata Nesiba i komentari i Proleće se na put sprema

U ovom kutku ovog broja Optimista punog srca i uz podosta saborničkog ushićenja imamo zadovoljstvo da vam pažnju skrenemo na dve iznimno zanimljive knjige, koje, doduše, da se ne lažemo već na samom početku ove priče, LGBT momenat pružaju i postavljaju u drugi ili treći pripovedni plan, ali ipak na nedvojbeno značajno mesto. Premda posve drugačije i po sadržaju, i po tonu, i po književnom im rodu, ove dve knjige ponajpre govore o dve iste stvari – marginalizaciji/marginalizovanima i onima koji život doživljavaju upadljivo intenzivnije i snažnije od većine. „Kata Nesiba i komentari“ Ivana Jankovića (uz ilustracije Veljka Mihajlovića) istinskaceo tekst

NAJAVA: Promocije u Beogradu i Novom Sadu

U oktobru će se održati dve promocije romana „Proleće se na put sprema“ (Red box, Beograd, 2017) i to: – u Beogradu, u četvrtak, 12. oktobra 2017. u 19h, u galeriji Polet, Cetinjska 15, i – u Novom Sadu, u četvrtak, 19. oktobra 2017. u 20h, u kafe-knjižari Bulevar Books, Bulevar Mihajla Pupina 6. Na obe promocije će govoriti: Ana Pejović, prevoditeljka i radnica u kulturi, Dragoslava Barzut, književnica i Bojan Krivokapić, autor. Svi zainteresovani će moći da kupe knjige uz specijalan popust od 20%.

PREPORUKA: Huan Gabrijel Vaskes, Džef Dajer i Bojan Krivokapić – tri knjiška predloga za vikend

Istrajavamo u potrazi za svetlim tačkama u ovom sve neprozirnijem nepregledu od novih knjiških izdanja; skrećemo vam pažnju da poverenje ukažete delima trojice generacijski udaljenih autora sa tri međusobno baš daleke strane svete, a koji (naravno, svaki na svoj način) preispituju probleme identiteta i nedorečenosti koje iz njih proizlaze. Kolumbijski pisac, Huan Gabrijel Vaskes (1973) u sasvim zasluženo nagrađivanom romanu Zvuk stvari koje padaju (prevela Ivana Nikolić, objavila Booka) tka priču o fasciniranosti mladog univerzitetskog profesora gotovo pa potpunim neznancem, s kojim su ga spojile sudbina i ljubav prema bilijaru, i njegovom samozatajnošću. Antonio Jamara, junak ove povesti, tako ćeceo tekst

INTERVJU: Ide mi na živce stav da pisac bolje piše u neimaštini

Novosadskog pisca Bojana Krivokapića teško je smjestiti u dominantne kategorije, makar kada je riječ o njegovim literarnim vršnjacima. Zaokupljen temama poraća, tranzicije, antifašizma, a sve to kroz glasove likova naglašeno senzibilnih za društvenu nepravdu, Krivokapić se jasno artikulira kao jedan od najangažiranijih i klasno najosjetljivijih pisaca nove generacije na postjugoslavenskom prostoru. Rođen 1985., Bojan Krivokapić je evidentno mlad, ali iz sebe ima već razmjerno impresivnu biografiju: tri izdane knjige: kratke proze Trči Lilit, zapinju demoni, poetsku Žoharov let i najnoviji roman Proleće se na put sprema. Za svoja djela dobio je rukovet regionalnih nagrada od kojih valja izdvojiti nagradu “Edoceo tekst

KRITIKA: Teofil Pančić – Na razvalinama sveta

Intrigantan, obećavajući romaneskni debi o odrastanju u disfunkcionalnoj porodici i u disfunkcionalnoj zemlji. „Sedi u ljuljašci okačenoj o staru krušku. Kraj je osamdesetih, ali on to ne zna. Sve mu se čini idiličnim, i ta ljuljaška, i stara kruška, i dvorište, i kokoške koje protrčavaju, mama, tata, baba, deda, tetka, sve. Ljulja se tako, neko ga ljulja, ne zna ko, juri kroz vazduh čvrsto se držeći za konopce, leti skoro do neba, i najednom – u blatu je. Svi mu se smeju, on počinje da plače, ljut je, ništa ga ne boli ali je ljut, kako je to moguće, tokceo tekst