Kao pljusak

Danas se sručila neka histerična kiša, kao u Rijeci što se sruči svako malo, pa sam se setio Rijeke, ali neću opet o tome, ionako su oko nas sve sama ponavljanja, klepeće se do besvesti, mulja se pa se prosipa, a koga briga za to, smanji bitnost, oladi.

U pržionici kafe prodavačica kaže: ne znam sprema li nam se leto ili zima, tako kaže. Čudno se osećam danas, kaže, pogledaj nebo. Ja pogledam nebo: dramatično, kažem, čuje se hitna pomoć ceo dan, ljudima se menja pritisak, nije im dobro. I mojoj majci je jutros pozlilo, kaže i izmeri mi pola kila kafe, još uvek nije poskupela, doda. Sretno, sretno!

Ceo mi je svoj život ispričala, i to nekoliko puta, a to je onda nekoliko života, životića. To „životića“ sam prvi put pročitao u knjizi Marije Crnobori, do tad mi je ta reč značila samo prezime. Ona je živela dugo, Marija Crnobori, kao što danas živi Branka Veselinović. Noću slikam, kaže Branka, slikam jer ne mogu da spavam, shvatam to kao dar. Slika i govori u rimama. Novinarima je to zanimljivo pa joj svi postavljaju ista pitanja. Onda Branka svima daje iste odgovore.

Voleo bih da imam baštu, mali vrt, gde bih sadio cveće i povrće i razne trave, da raste sve zajedno, raštan i oko njega prkos, veliki paradajz a sa strane neven, i kopriva, i detelina, pa da uberem detelinu sa četiri lista, jer to je sreća. Ili da osetim mirise primorske, mediteranske, mirise i smradove, da pustim da me vode, jer mirisi uvek vode, ako ih pustiš.
Zemlja je počela da miriše na proleće, mokra zemlja, i ljubičice, i bele rade, bele rade, ko li mi ga sada krade, zamirisao je i Dunav, ili to nije miris, ili je to smrad? Ali ljudi vole da kažu da Dunav miriše.

Danas sam kupio zemlju pa sam rasadio tri bryophyllum daigremontianum. Zabavlja me da ponovo učim latinske nazive biljaka. Gurali su se u maloj žardinjeri, a zemlja je jeftina, ta zemlja, na šaku. Za šaku čvaraka se prodao, tako su govorili kad sam bio mali, ili: za tepsiju ribe. Ja sam uvek govorio: pleh.

Tako, danas je pala histerična kiša, smenili su se sunce i krupne kapi, kao letnji pljusak, ili majska kiša. Ko pokisne na majskoj kiši – biće viši! Ja sam majsko dete.

(Novi Sad, 12. mart 2018)