Bojan Krivokapić (Bačka Topola, 1985), objavio je sledeće knjige: Trči Lilit, zapinju demoni (kratke priče, 2013), Žoharov let (poezija, 2014), Proleće se na put sprema (roman, 2017), Gnezdo dečaka (poezija, 2019) i Vila Fazanka (roman, 2023).

Dvojezično izdanje prve knjige, s prevodom na italijanski, Corri Lilit, i demoni inciampano, u prevodu Vanese Begić, objavljeno je 2014. u izdanju Gradske knjižnice Pazin te Kuće za pisce/Hiže od besid/Casa degli scrittori.
Godine 2021. kod izdavačke kuće eta Verlag iz Berlina izlazi nemački prevod romana Proleće se na put sprema (Der Frühling macht sich auf die Reise, prevela Elvira Veselinović), a 2022. slovenački, kod KUD AAC Zrakogled iz Kopra (Pot pod noge, prevela Bojana Vajt).

Dobitnik je nagrada za prozu: Ulaznica (Zrenjanin, 2011), Đura Đukanov (Kikinda, 2012), Edo Budiša (Pazin, 2014), Lapis Histriae (Umag, 2021), Biber (Beograd – Sarajevo, 2021), Milutin Uskoković (Užice, 2021), Laza K. Lazarević (Šabac, 2022), kao i nagrade Mak Dizdar za zbirku poezije (Stolac, 2013).

Za roman Proleće se na put sprema godine 2018. dobija Nagradu Mirko Kovač za najbolje delo mladog autora u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Književni tekstovi su mu prevedeni na italijanski, nemački, mađarski, albanski, engleski, slovenački i makedonski jezik.

Diplomirao je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Bavio se antropološkim teatrom u Kamernom pozorištu muzike Ogledalo.

Od 2012. do 2017. godine uređivao je književni program i vodio radionice kreativnog pisanja u Omladinskom centru CK13, a od 2017. do 2020. u Centru BAZA.

Od 2020. godine vodi književne radionice kao samostalni umetnik.

Živi u Novom Sadu.